 |
| Peter D.Ouspensky |
Ako uzmemo istorijsko čovečanstvo, odnosno čovečanstvo u proteklih deset i l i petnaest hiljada godina, možemo naći nepogrešive znake o postojanju višeg tipa čoveka, čije se prisustvo može ustanoviti na osnovu drevnih spomenika koje sadašnje čovečanstvo nije u stanju da ponovi niti da oponaša.Što se tiče praistorijskog čoveka, ili stvorenja po izgledu sličnih čoveku pa ipak veoma različitih od njega, čije se kosti ponekad nalaze u slojevima tla iz ledenog doba ili još starijim, mogli bismo da prihvatimo sasvim moguću tezu da su ove kosti pripadale nekom biću sasvim različitom od čoveka koje je davno izumrlo. Budući da poričemo prethodnu evoluciju čoveka, moramo da poreknemo i svaku mogućnost buduće čovekove mehaničke evolucije, odnosno evolucije koja se odvija sama od sebe, u skladu sa zakonima nasledjivanja i selekcije, a bez čovekovih svesnih napora i bez razumevanja njegovog mogućeg razvoja. Naša osnovna ideja će biti ta da čovek, onakav kakvog ga poznajemo, nije dovršeno biće; da ga priroda razvija samo do odredjene tačke i zatim ostavlja, bilo da se dalje razvija sopstvenim naporima i umećem, ili da živi i da umre onakav kakav je i rodjen, odnosno da se degeneriše i da izgubi mogućnost za razvoj.
PDF Book
No comments:
Post a Comment