"Posredstvom svoje poslednje knjige, želim da sa svojim bližnjima,
stvorenjima našeg zajedničkog Oca, podelim gotovo sve tajne čovekovog unutarnjeg sveta koje su do sada ostale nepoznate, a koje
sam spoznao sasvim slučajno..."
Gurđijev je ove redove napisao 6. novembra 1934. i odmah
započeo rad. Tokom više meseci potpuno se posvetio pisanju tog
dela. Potom je iznenada, 2. aprila 1935, konačno prestao da piše.
Upitaćemo se zašto je tako napustio svoj plan i zbog čega mu
se više nikada neće vratiti? Zašto ostavlja nedovršenom ovu treću seriju i zbog čega ostavlja utisak da je odustao od objavljivanja?
Na ta pitanja ne može da odgovori onaj ko sam nije bio angažovan u intenzivnom poslu koji je preduzeo Gurđijev sa izvesnim brojem svojih učenika tokom petnaest poslednjih godina svoga života, svakodnevno im dajući nužne uslove za direktno proučavanje i efikasnu primenu njegovih zamisli. Uostalom, na poslednjoj stranici Belzebubovih priča svom unuku, jasno se razabire da će on pristup trećoj seriji dopustiti samo onima koji budu izabrani kao "sposobni da shvate objektivne
istine" koje on rasvetljuje. Gurđijev se obraća čoveku današnjice, onome koji više ne ume da prepozna istinu putem različitih oblika u kojima mu je bila otkrivana od najdavnijih vremena - tom duboko nezadovoljnom čoveku koji se oseća osamljenim, a da nema razloga da to bude.
PDF Book
No comments:
Post a Comment